Pažljivim planiranjem jelovnika, redovnom kontrolom krvnog pritiska i holesterola, mentalnim i fizičkim vežbama može se smanjiti rizik od nastanka ovog teškog oboljenja.
Iako nije poznat tačan uzrok Alchajmerove bolesti, istraživanja su dokazala da se odgovarajućom ishranom i stilom života može preventivno delovati i smanjiti rizik od pojave oboljenja.
Jedite što više voća i povrća
U okviru istraživanja kojim je obuhvaćeno 1,836 starijih Japanaca naseljenih u Americi, dokazano je da se svakodnevnim konzumiranjem voća i povrća, početak Alchajmerove bolesti može odložiti za sedam do devet godina.
Počastite se jagodičastim voćem
Jagodičasto voće sadrži visok nivo biološki aktivnih komponentni, među kojima se posebno izdvajaju „superantioksidanti” antocijani: zahvaljujući njihovom delovanju, mozak može da povrati neke od izgubljenih funkcija, nakon oštećenja koja izazivaju slobodni radikali i beta-amiloidni plakovi u mozgu. Za maksimalan učinak jagodičasto voće treba jesti svakodnevno.
Ne zaboravite sokove od povrća
Rezultati istraživanja objavljeni u američkom „Žurnalu medicine” nagoveštavaju da su osobe koje tokom jedne nedelje popiju tri ili više čaša ceđenog voća i povrća, izložene 76 % manjem riziku od pojave Alchajmerove bolesti u poređenju sa onima koji popiju čašu nedeljno.
Lekari nutricionisti daju blagu prednost sokovima od povrća, jer za razliku od voćnih ne sadrže mnogo šećera.
Uzimajte suplemente folne kiseline
Osobe koje ne žele da uzimaju suplemente, preporučenu dnevnu dozu folata (400 mmg) mogu obezbediti iz voća i lisnatog povrća, mahunarki i soka od pomorandže.
Kontrolišite krvni pritisak i holesterol
Dokazano je da hipertenzija povećava rizik od pojave vaskularne demencije i Alchajmerove bolesti, posebno ako je visok krvni pritisak praćen povišenim holesterolom. Rezultati istraživanja pokazali su i da su osobe koje od 40 godine života imaju vrednost holesterola iznad 240 mg izložene 66 posto većoj opasnosti da razviju Alchajmera. Posebno zabrinjava otkriće da su čak i osobe s umereno visokim holesterolom (između 200 i 240 miligrama), izložene 52 % većem riziku. Na sreću, holesterol se može regulisati pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću.
