subota, 4 decembra, 2021
Online namestaj
Još

    Najnovije

    6 najboljih proteina

    ProteiniKada govorimo o proteinima, ima 6 proteina koje bismo nazvali super proteinima. Super proteini su proteini koji podržavaju zdravo varenje, dobar metabolizam, dobru energiju, miran san i toplo vitko telo. 6 super proteina su laki za varenje i imaju visoku nutritivnu vrednost.

    To su mleko, jaja, džigerica, morski plodovi/bela riba, krompir i supa od kostiju/želatin.

    Mleko

    Mleko

    Mleko je uvek kontraverzna namirnica. Čini nam se da jedan dan stručnjaci kažu da mleko goji, nadima i izaziva gasove, a sledeći dan mleko pomaže mršavljenju, i čini vas mršavim, zdravim i jakim.

    Mleko sadrži oko 8g proteina po čaši. Litra mleka sadrži oko 33g proteina. Dnevno konzumiranje 2,5-3 litre mleka može ljudima potpuno zadovoljiti potrebe za proteinima. Za mnoge ljude konzumiranje 3 litre mleka može biti vrlo dosadno i jednolično. Mi uglavnom preporučujem 4 čaše dnevno sa dodatkom drugih mlečnih proizvoda. 4 čaše mleka će obezbediti oko 1/3 dnevnih potreba za proteinima za većinu ljudi.

    Mi smatramo mleko za idealnu hranu. Mleko je savršeno izbalansiran proteinima, mastima i šećerima, i puno je kalcijuma i mnogo drugih vitamina i minerala. Mleko je više nego samo sjajan protein: ima dobre masti i ugljene hidrate, i puno je hranljivih namirnica.

    Jaja

    Jaja

    Bas kao i mleko, i jaja su još jedna kontraverzna namirnica u poslednje vreme. Jednom kažu da je jaje savršeni protein, sutra se isto to jaje uporedjuje sa pušenjem cigareta. Mnogi lekari savetuju ljudima da smanje unos jaja, do 1 na dan, zbog sadržaja holesterola, ipak savremena istraživanja dokazuju da jaja imaju jako male efekte na zdravlje i nivo masnoće u krvi. Sa ovakvim izjavama, nije ni čudo što ljudi nemaju pojma šta da misle i rade.

    Istina o jajima.

    Jaja se smatraju za kompletan protein, pošto sadrže sve esencijalne aminokiseline. 60% proteina se nalazi u belancetu, a 40% u žumancetu. Belanca su 100% protein, dok žumanca sadrže i masti i holesterol. Žumanca takodje sadrže karotenoide, vitamine A,E,D i K, kalcijum, gvoždje, fosfor, cink, tiamin, B6, folnu kiselinu, B12, pantotensku kiselinu, holin, kalijum, magnezijum, bakar, mangan, i selen. Belance sadrži samo kalijum, magnezijum, natrijum i selen. Većina nutrijenata se nalazi u žumancetu, znači ako bacite žumance, bacili ste većinu nutrijenata i skoro pola proteina.

    Sta je holin?

    Holin je nutrijent rastvorlljiv u vodi i obično je kombinovan sa vitaminima B. holin se nalazi u namirnicama bogatim holesterolom kao sto su žumance, džigerica i junetina. Holin je potreban za funkciju ćelija, metabolizam jetre i transport nutrijenata po organizmu. Nešto holina proizvodi telo, ali je za optimalnu funkciju potrebno više od toga, zato je neophodna u ishrani. Sudeći po ispitivanju The American Journal of Clinical Nutrition 2008. Godine, povećan unos holina smanjio je upalne markere kao što su homocistin i C-reaktivni protein. Ovi markeri su povezani sa srčanim oboljenjima, artritis, i upale uopste. Uz to, poznato je da nedostatak holina vodi masnoj jetri. Znači jesti namirnice sa dosta holina je imperativ za naše zdravlje.

    Mnogi fitnes stručnjaci i nutricionisti preporučuju da se jedu samo belanca, žumanca se bacaju da bi se izbegle masti i holesterol, i nepotrebne kalorije. Belanca sadrže mnogo aminokiselina koje su u velikim količinama štetne za nas a to su triptofan, cistin i metionin. Jedući samo belanca, vremenom će dovesti do lošeg varenja, upala i usporenog metabolizma. Celo jaje nudi bolji balans aminokiselina i mnogo više hranljivih elemenata.

    Da li su žumanca puna holesterola?

    Da, žumanca su puna holesterola. Jedno jaje sadrži blizu 200 mg holesterola, što je 65% dnevno preporučenog unosa. Pre mnogo godina, ljudi su bili uveravani da je ishrana jajima(zbog holesterola) brz put do srčanih oboljenja. Ali nova istraživanja pokazuju potpuno drugu priču.

    Nedavno ispitivanje u Nutrients Journal je pratilo 73 kolega studenata 14 nedelja. Pola njih je doručkovalo dva jajeta (400 mg holesterola), dok je druga grupa doručkovala obrok bez holesterola. Na kraju 14 nedelje, nivo masnoće u krvi je bio identičan u obe grupe, što znači da dodatni holesterol uopšte nije uticao.

    Ima još mnogo ispitivanja, da ih sada ne navodim sve, uglavnom sva savremena ispitivanja i testiranja ukazuju na to da je totalni holesterol slab izazivač srčanih oboljenja.

    Mnogo je važniji odnos LDL ( lipotroteini male gustine) i HDL (lipoprotein velike gustine), i veličina čestice LDL. LDL holesterol nije loš ; potreban vam je za dopremanje holesterola do ćelija.

    Zapamtite: holesterol je potreban za izgradnju i održavanje ćelijskih membrana, transport u ćelijama, vitamin D, i sintezu hormona.

    Ipak mala gustina LDL-a je sklonija oksidaciji nego veći gušći delovi LDL-a koji su plovljiviji. Konzumiranje celog jajeta popravlja sliku masti tako što uvećava LDL i HDL deliće. Iako jaja mogu da povise broj holesterola, ova vrsta povišenog holesterola će popraviti vašu krvnu sliku i manjiti šansu za srčane bolesti.

    Jaja su moćni stimulator insulina, tako da je važno uz njih pojesti neki kvalitetan šećer kao što je voće ili voćni sokovi da bi se izbalansirao nivo šećera u krvi. Po nama su industrijska jaja potpuno druga hrana od domaćih. I to je jedan od razloga zašto se mišljenja nutricionista toliko ne slažu kada su jaja u pitanju. Oni nikada nisu jasni po pitanju kvaliteta mleka, jaja i mesa kada nam daju savete. Mi samo slušamo kako je nešto dobro ili loše na nas.

    Džigerica

    Djigerica

    Već čujemo vaš komentar: “džigerica??? Fujjjj!!!”. Znamo da džigerica nije omiljena hrana za mnogo lljudi, ali saslušajte… Džigerica je jedna od najhranljivijih namirnica na celom svetu. Džigerica kao i jaja, je puna holesterola (holesterol se proizvodi u džigerici-jetri), ali kao što već znate taj holesterol ne utiče previše na nivo holesterola u krvi, niti povećava šanse za srčana oboljenja.

    Ne samo da vam džigerica daje 20g proteina po porciji od 100g, nego je sjajan izvor vitamina D,E,K, folne kiseline, tiamina, B6, riboflavina, niacina, pantotenske kiseline, holina, i mnogo vitamina A i B12. Takodje je puna minerala kao što su kalcijum, gvoždje, magnezijum, selen, bakar, cink i fosfor. Da bi stvarno razumeli hranljivu vrednost džigerice, potrebno je pojesti 5 kg voća da bi se unele iste količine hranljivih materija kao iz 100g džigerice. Ni jedna druga namirnica nije ovako bogata nutrijentima.

    Mnogi ljudi su pod utiskom da je džigerica otrovna pošto je njena funkcija pročišćavanje životinja, i samim tim je puna otrovnih supstanci. Da, džigerica-jetra je glavni organ za detoksifikaciju, ali ne skladišti otrove; džigerica neutrališe otrove. Male količine teških metala su pronadjene u džigerici, ali su to premale količine da bi uticale na bilo šta. Većina otrova se skladišti u masnom tkivu a ne u džigerici. Džigerica je skladišni organ za vitamine i minerale; zato je tako važno konzumirati je.

    Bez obzira na njenu hranljivost, džigericu treba jesti ne češće od 1 nedeljno. Na primer, porcija od otprilike 100g se preporučuje svakih 10 dana. Džigerica ima mnogo aminokiseline triptofan, znači ako je jedemo previše, može da nam priguši rad štitne žlezde i izazove upalne procese. Džigericu je najbolje jesti prženu na puteru, gee-ju ili kokosovom ulju, sa prilogom od kuvanog povrća ili voća.

    Morski plodovi i bela nemasna riba

    Morski plodovi i riba

    Morski plodovi uključujući školjke, rakove, ostrige, dagnje, jastoga i škampe su dobri izvor proteina. Morski plodovi sadrže vitamin A,C,D i E vitamine B. Odličan su izvor vitamina B12, koji je jako potreban telu. Takodje su bogati mineralima cink, bakar, selen, gvoždje, magnezijum, natrijum i mangan.

    Bezbednosti morskih plodova je briga mnogih ljudi, posebno zato što su nam okeoni danas jako zagadjeni. Ali su šanse da obolite od piletina na primer 10 puta veće, nego od morskih plodova. Ali ipak, jesti sirovu ribu i morske plodove može biti jako opasno. Znači, ako ih dobro prokuvate, oni su bezbedni.

    Predlažem da morske plodove jedete 1-2 puta nedeljno. Možete ih spremati na puteru i jesti uz kuvano povrće i voće.

    Kada je riba u pitanju, preporučujem nemasnu morsku ribu kao sto su bakalar, list, oslić, i bele ribe. Ove ribe imaju vrlo mnogo proteina, vitamina B i minerala selen. Nemasne ribe su mnogo bolje nego masnije ribe kao sto su losos, skuša, haringa i tuna jer sadrže mnogo manje polinezasićenih masti.

    Ovo ne znači da nikada ne možete pojesti lososa. Ako ga volite, treba da ga jedete, samo neka to bude 1-2 puta mesečno a ne 1-2 puta nedeljno kako nam preporučuju. Najbezbedniji način je da pržite lososa na puteru ili kokosovom ulju. Kuvanje ili parenje ima duže vreme spremanja, što omogućuje da se više polinezasićenih masti rastvori, proizvodeći otrov akrolein (poznati karcinogen) i druge slobodne radikale. Zapamtite: sve polinezasićene masti (PUFE) su nestabilne, i njihovo zagrevanje proizvodi oksidaciju i slobodne radikale ; Omega-3 koja se nalazi u lososu nije izuzetak.

    Proteini krompira

    Krompir

    Većina ljudi nije svesna da je krompir odličan izvor proteina. Kvalitet ovog proteina je bolji čak i od žumanceta, zbog keto kiseline koja uz proteine takodje funkcioniše kao protein. Krompirove keto kiseline su ekvivalent esencijalnim aminokiselinama. U telu, amonijak se sjedinjuje sa keto kiselinama, dajući aminokiseline.

    Sudeći po Dr. Ray Peat-u “ kilogram dobro kuvanog izgnječenog (pire) krompira ima vrednost proteina sličan litri mleka, oko 33g proteina. Osoba bi mogla da živi dugo na 2-3 litre mleka ili 2-3 kile krompira dnevno. Oni koji piju mleko bi jednog dana trebali da uzimaju suplemente gvoždja, a oni koji jedu krompir vitamin A i vremenom B12, osim toga mleko i krompir su kompletna hrana”.

    Dobro skuvani beli krompir takodje sadrži mnogo vitamina i minerala, uključujući vitamin C,D i K, folnu kiselinu, niacin, pantotensku kiselinu, B6, holin, kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor, bakar, mangan, gvoždje i cink. Krompiru jedino nedostaju vitamin A i B12.

    Nikada ne bi preporučili konzumiranje 2-3 kile krompira na dan zbog proteina – i ničeg drugog, posebno kada nam je dostupna druga hrana kao sto su mleko, jaja, džigerica i želatin. Ipak za osobu koja je u vrlo kompromitovanom metaboličkom stanju (dijabetes, kancer, HIV, celijakija, kolitis) ili je osoba vegan, koncentrisan sok od krompira bi bila idealna hrana. Food Chemistry Journal je 2008. Objavio da protein krompira ima antioksidativno dejstvo i snižava krvni pritisak. Cedjenje krompira uklanja sav skrob, ostavljajući samo protein. Protein krompira je lak za varenje i apsorbciju. Vegetarijanci, vegani i svi sa kompromitovanim varenjem bi imali koristi od ovog proteina.

    Ako je metabolizam jako oštećen, beli krompir je najbolji.

    Kako naraviti cedjeni protein krompira?

    Koristiti kvalitetan sokovnik za cedjenje 1 kg krompira. Neka malo sok odstoji da se izdvoji skrob iz soka. Sipati sok u tavu (izostaviti mutan deo) i na puteru pržiti kao kajganu. I piti sok sirov je jedna opcija, ali ukus nije dobar. Spremati ga sa puterom, soli i biberom će mu dati ukus krompir pirea. Sok od kile krompira će dati oko 33g proteina.

    Želatin i supa od kostiju

    Supa, supica, supa od kostiju

    Da li ste se ikada zapitali zašto su vam kuvali pileću supu (ok kostiju) kada ste bili bolesni? 2-3 tanjira pileće supe kada ste bolesni, magično učini da se osećate bolje. Mnogi će reći da je to ljubav koja se “ukuvala” u supu i čini da se osećate bolje, i to je možda istina, ali supe od kostiju su se vekovima koristile kao lek. Mnoge tradicionalne kulture kao sto su kinezi, francuzi, japanci, afrikanci i italijani, koristili su ove supe za lečenje ne samo obične prehlade nego i probleme sa varenjem, bolove u zglobovima, depresiju, zatvor, za podršku jetre i protiv starenja, takodje za lepšu kožu, kosu, nokte i zdravlje kostiju.

    U današnjem svetu, kuvanje ovakve supe izgleda kao da oduzima mnogo vremena i dosadan. Umesto toga, jedemo samo meso mišića (pileće grudi, šnicle, riblje filete) a bacamo sve kosti i vezivna tkiva ( tetive, kožu, hrskavicu). Izgleda kao da smo zaboravili, da na životinji ima mnogo više od krtog mesa. Kuvana vezivna tkiva daju želatinastu hranu punu hranljivih elemenata, koja je puna zdravih proteina (kolagen/želatin) i esencijalnih minerala.

    Šta je supa od kostiju?

    Supa od kosti se pravi kuvanjem vezivnih tkiva životinje. Vezivna tkiva uključuju: kosti (zglobove, koštanu srž, govedji rep, noge, trup pileta ili ribe), kožu, hrskavicu, ligamente i tetive životinje. Kosti i vezivna tkiva krava, svinja, ribe i živine mogu da se koriste. Moja preporuka je uvek junetina ali izbor je vaš. Uvek su bolji izbor životinje koje su slobodno pasle, jer one imaju jače kosti i zglobove, dajući supu punu želatina i minerala neophodnih za izgradnju kosti, posebno kalcijum. Kosti ovih životinja takodje daju supu koja sadrži vise zasićenih a manje polinezasićenih masti. Zapamtite: zasićena mast je bolja od polinezasićene. Kada prvi put izvadim supu iz frižidera, skinem masnoću da umanjim procenat masti u supi.

    Supa od kosti daje protein iz kolagena koji se nalazi u vezivnim tkivima. Kolagen se nalazi u koži, tetivama, ligamentima i kostima, i omogućava im veću fleksibilnost. Bez kolagena, kosti bi bile jako lomljive. Kolagen gradi 25-35% proteina u ljudskom telu i on je glavni strukturni protein svih vezivnih tkiva. Kada su kosti kuvane, kolagen, minerali, glukozamin i glukozaminoglikani (GAG) se iz vezivnih tkiva otpustaju u vodu.

    Zašto je želatin toliko važan?

    Super protein-želatin se vekovima ispituje jer je jako lekovit. 1937.god američki istraživac Francis Pottenger je objavio istinu o želatinu i njegovim lekovitim osobinama. želatin privlači sokove za varenje u hranu, što pomaže da se hrana bolje svari. U svojoj knjizi Gelatin in nutrition and medicine, Nathan Ralph Gotthoffer je pokazao da želatin pomaže varenje pšenice, ovsa, mesa i mleka. Ako se hrana bolje svari, to znači da će telo dobiti više nutrijenata koji mu trebaju za lečenje i oporavak.

    Želatin se vezuje za:

    • Bolje varenja
    • Smanjenu upalu u zglobovima
    • Bolji san
    • Povećanu osetljivost na insulin
    • Povećanje sokova za varenje
    • Štednju mišića
    • Lečenje creva i preventivu protiv čira
    • Poboljšanje alergija
    • Stabilisanje šećera u krvi
    • Bolju memoriju
    • Brze zarastanje rana
    • Brzu tetoksifikaciju jetre
    • Lepšu kosu, kožu i nokte
    • Lečenje artritisa
    • Lečenje diabetesa

    Jedan od razloga zašto je želatin lekovita hrana, je nedostatak aminokiselina koje izazivaju upalne procese koji se nalaze u ostalim proteinima ( mesa, jaja, mleko, soja). U želatinu nema triptofana. Takodje sadrži veoma malo cistina, metionina i histina. Većina ljudi može, barem na kratke staze da podnese dijetu sa mnogo mesa ( upalne aminokiseline). Ipak, ishrana sa mnogo mesa, pre ili kasnije vodi upalnim procesima, kao što su loše varenje, bolni zglobovi, gubitak mišića, alergije, slab san, umor, problemi sa detoksifikacijom, glavobolje, zaboravnost, dobijanje na težini… osoba sa lošim metabolizmom će se osećati bolje ako meso svede na minimum a poveća želatim i supe od kosti.

    Želatin je bogat glicinom

    Želatin je siromašan upalnim a bogat antiupalnim aminokiselinama kao sto su alanin, hidroksiprolin, prolin, i posebno glicin. Glicin je najprostija aminokiselina. Glicin se koristi za sintezu dela krvi koji nosi kiseonik. Glicin sintetiše kreatin, koji daje energiju srcu i mišićnim ćelijama. Glicin pomaže sintezu žučne soli i purina i nukleinske kiseline, koji grade RNK i DNK. Takodje je potreban za detoksifikaciju. Glicin je jedan od 3 aminokiseline koje grade glutation, ključni enzim za detoksifikaciju.

    Pored svih svojih funkcija, dokazano je da povećan unos glicina pomaže u regeneraciji tkiva, tako što popravlja kiseonik i energiju u ćelijama. Glicin ubrzava oporavak jetre kod alkoholičara. Glicin pomaže lučenje stomačne kiseline, popravljajuci varenje i čir. Glicin pokazuje nade u pomoci protiv razvijanja kanceroznih tumora. Takodje ima antistresne efekte. Dokazano je da povećan unos glicina pomaže protiv nesanice, popravlja memoriju i pomaže kod učenja.

    Preporučujemo 2 dcl supe od kosti, so, i ½ šolje voća ili 2 dcl soka od pomorandže, malo soli i 1 supena kasika želatina kao prirodni lek protiv nesanice. Dodatak glicina, pomaže telu pod stresom da se smiri i obezbedjuje mirniji san. Nikada ne preporučujemo da se glicin uzima sam. Aminokiseline bolje rade kada su iz hrane. Tako da je najbolji način jesti supu ili dodavati želatin u hranu ili piće.

    Sta je sa želatinom u prahu?

    Želatin u prahu je želatin koji je osušen i samleven. Ovakav želatin se koristi za pravljenje želea, soseva, sladoleda, gumenih bombona,supa i raznih deserata. Većina želatina se pravi samo od kože životinja. Zbog ovoga, želatinu u prahu nedostaju minerali kao što su glukosamin i glukosaminoglikani koji se nalaze u supama od kostiju.

    Ipak, želatin u prahu i dalje sadrži iste aminokiseline kao i želatin koji se dobija kuvanjem kostiju, tako da je ipak dobar izvor proteina. Ima mnogo koristi od želatina u prahu: može se dodati u smoothi-je, supe, soseve i razna pića da bi se povećao unos proteina, lako je poneti na put i lako se koristi.

    Vrste želatina

    Govedji želatin. Može da se koristi da se doda gustina hrani i da hrana postane kremastija. Koristite ovaj želatin za pravljenje gumenih bombona, kolačiće od sleza, sladoled, razne kreme, supe, soseve…. Ovaj želatin mora da se otopi u toploj vodi da bi se dobro zgusnuo. U hladnim pićima se neće rastvoriti.
    Svinjski želatin. Dobija se iz kože svinja. Ima iste karakteristike kao i govedji. Takodje je najbolje rastvoriti ga u toploj vodi.
    Hidrolizovani želatin. Je više obradjen tako da se može rastvoriti i u hladnoj vodi. Dobar je za dodavanje raznim pićima, smoothijima, kafi. Neće se zgusnuti čak ni u toploj tečnosti.

    Supa od kostiju: dobar izvor minerala

    Ne samo da domaća supa od kosti ima lekovito dejstvo zbog želatina i glicina, takodje ima i jako mnogo minerala. Kosti i vezivna tkiva su puna kalcijuma, fosfora, magnezijuma, kallijuma, natrijuma i sumpora. Kada su kosti kuvane nekoliko sati sa malo sirćeta i soli, one se rastvore u minerale koji se razliju po vodi.

    Sta je kalcijum?

    99% kalcijuma je nalazi u našem skeletnom sistemu (kostima), ostalih 1% u mekom tkivu i krvi. Svaki dan postoji transport kalcijuma izmedju kosti, ćelija i krvi. Tako da, pošto mi ne proizvodimo svoj kalcijum, neophodan je stalan unos. Bez adekvatnog unosa, telo će vući kalcijum iz kostiju da bi ga iskoristio za ćelijsku funkciju.

    Kalcijum je potreban za strukturu kosti i zuba, zgrušavanje krvi, funkciju nervnih ćelija, kontrakciju mišića, regulaciju otkucaja srca i smanjenje krvnog pritiska. Najbolji izvor kalcijuma su supa od kosti zajedno sa mlečnim proizvodima.

    Esencijalni minerali mogu pomoći kod grčeva u mišićima: kalcijum, magnezijum, kalijum, natrijum. To su elektroliti potrebni za normalnu ćelijsku funkciju. U zimskim mesecima je jako dobro piti supu pre i posle treniranja, da se mišići opuste i oporave.

    I na kraju, supa od kosti sadrži glukosamonoglikane (GAG) i glukosamin. Oba se koriste za struktuisanje zglobne hrskavice i podmazivanje zglobova.

    Glukosamonoglikani (GAG)

    Oni su glavni sastojak zglobne hrskavice. GAG se nalaze u supi od kostiju i ponašaju se kao dodatni agent za geliranje. 3 vrste GAG-a se nalaze u supi: keratin sulfat, hijaluronska kiselina i kondroitin fulfat. Kondroitin sulfat je najviše primećen i istraživan. Mnogi ste i čuli za njega. Kondroitin zajedno sa glukozaminom su najprodavaniji ne-vitaminsko/mineralni suplement.

    Kondroitin sulfat je važna strukturna komponenta koja se nalazi u hrskavici, i sprečava kompresiju zgloba. Neka istraživanja su potvrdila da povećan unos kondroitina može da popravi artritis i bolove u zglobovima.

    Glukozamin

    Glukozamin je amino šećer koji vrši sintezu glukosaminoglikana. Glukosamin se nalazi u morskom plodovima, životinjskim kostima, i koštanoj srži. Mnoga istraživanja su pokazala da uzimanje kondroitina i glukozamina pomaže u otklanjanju bola u zglobovima.

    Mi ipak smatramo da je pametnije umesto suplemenata ipak jesti supu, posto u njoj ima i drugih minerala.

    Svi ljudi će imati kortisti od supe od kostiju. Za zdravu osobu, 1-2 tanjira na dan će pomoći da stomak, jetra i zglobovi budu zdravi i srećni. Za osobu u hipometaboličkom stanju (niska telesna temperatura, umor, dobijanje na težini, problemi sa spavanjem, poremećaj hormona, nizak puls, depresija,…) 3-4 tanjira ili više može da se konzumira.

    Supu jesti kao obrok sa dodatim mastima i ugljenim hidratima. Jesti je uz glavni obrok, ili samo kao užinu…vi birajte. Uvek jesti supu uz krta mesa da bi se ublažio efekat upalnih aminokiselina koje meso sadrži.

    Zapamtite, ako vam nestane supe, ili samo ne želite da je kuvate, dobra alternativa je želatin u prahu. Za ljude sa ugroženim metabolizmom, čak i do 50% dnevnih potreba za proteinima može biti od supa i želatina. Za zdrave ljude neka to bude 25-35%.

    Wow! Ko bi rekao da je bakina supa bas tako zdrava?! Sada znamo da je supa puna antiupalnih proteina, glukosamina, i GAG-a i minerala kao što su kalcijum i magnezijum. Jesti supu svaki dan znači bolje varenje, smanjene upale i bol u zglobovima, bolji san, bistriji um, i bolji izgled. Ne znamo za vas, ali nama se supa čini jeftinija i zdravija od gomile lekova protiv bolova, krema, tableta za spavanje….

    Super proteini treba da su većina vašeg unosa proteina, posebno kada pokušavate izlečiti metabolizam. Pošto se lako vare i imaju mnogo nutrijenata, oni su savršena hrana za svakoga ko pokušava da povrati ili zadrži zdravlje. Kao i svi proteini, i super proteine treba jesti sa pravim ugljenim hidratima i mastima da bi se stabilisao šećer u krvi i nivo energije. Jedini izuzetak tom prvilu je mleko-pošto nam dolazi u savršenom pakovanju proteina, masti i šećera.

    Latest Posts

    Popularno

    Prijavite se

    Ne propustite najnovije objave na L&Z portalu