Depresija spada u najranije opisane bolesti u medicini. U bukvalnom prevodu sa latinskog znači potištenost. Za žene, depresija je drugi najčešći zdravstveni problem, u celokupnoj populaciji se nalazi na 4. mestu. Više od dve trećine samoubistava izvrše osobe koje se nalaze u teškoj depresiji. Kada stručna javnost govori o depresiji, misli se na niz psihofizičkih stanja koje karakteriše poremećaj raspoloženja. Raspoloženje je unutrašnje emocionalno stanje osobe, a afekt je spoljašnja manifestacija tog stanja.
Raspoloženje se menja u svakodnevnom životu, pa tako može biti nešto tužnije ili veselije, ali se uglavnom održava unutar nekih društveno prihvatljivih granica i osoba ga može kontrolisati. Međutim, poremećaji raspoloženja se razlikuju od prethodnog po jačini otklona od normalnog, po dužini trajanja i nemogućnosti da osoba takvo raspoloženje kontroliše. Depresija se prepoznaje kao sniženo raspoloženje, negativni osećaj i crne misli (depresija je više od obične tuge!). Prate je i fizički simptomi poput umora, iscrpljenosti, poremećaja sna i apetita. Za depresiju su vezane mnoge predrasude i zablude:
- Depresija će proći sama od sebe, pa terapija nije ni potrebna.
- Depresija je nešto što napada samo slabe i bespomoćne.
- Sa promenom okoline proći će i depresija (depresija je kao kofer, putuje zajedno sa njegovim vlasnikom!).
- Depresija nije osećaj prolaznog neraspoloženja, ona je bolest koja značajno narušava svakodnevni život.
Šta je uzrokuje?
Nauka do danas nije uspela da objasni kako tačno nastaje depresija. Prema novijim teorijama se smatra da je pojava depresije povezana sa smanjenom aktivnošću nekih moždanih neurotransmitera. Neurotransmitere „koriste“ nervne ćelije (neuroni) za međusobnu komunikaciju. Neurotransmiteri, poput serotonina, noradrenalina i dopamina imaju prirodnu antidepresivnu funkciju. Dokazano je da su nivoi ovih neurotransmitera, kod depresivnih osoba, sniženi. Drugi bitan faktor za nastanak depresije je prekomerno lučenje stresnih hormona, poput kortizola i CRH-a (kortikotropin oslobađajući hormon).
Kako prepoznati depresiju?
Za pravilno prepoznavanje bolesti NEOPHODNO je da jasno reći lekaru kako se osećate!!
Najčešći simptomi depresije su:
– potištenost, turobno raspoloženje, navala crnih misli;
– intenzivna tuga, samosažaljenje, napadi plača;
– osetljivost, ranjivost, razdražljivost („sve mi smeta“);
– strah, nemir, zabrinutost, strepnja („nešto strašno će se dogoditi“);
– pesimizam, beznađe i bespomoćnost („nema mi pomoći“, „nikad mi neće biti bolje“);
– osjećaj krivice i suvišnosti („niko me ne voli“, „niko me ne treba“);
– usamljenost („potpuno sam sama na svijetu“);
– nesposobnost obavljanja normalnih i svakodnevnih životnih aktivnosti:
– bezvoljnost, letargija („ništa mi se ne radi“);
– oslabljena koncentracija i poremećaj pamćenja;
– umor, iscrpljenost, manjak energije;
– značajno smanjen ili povećan apetit;
– nesanica ili prevelika potreba za snom;
– somatski bolovi koji nemaju fizičke uzroke;
– želja i razmišljanje o smrti ili planiranje samoubojstva („ne mogu više izdržati“, „bolje da me nema“)
