Suplementi u ishrani su sve traženiji, što za jačanje imuniteta, mršavljenje, sagorevanje masti, ali i za povećanje mišićne mase. Nema dovoljno dokaza da dodaci ishrani imaju neke neverovatne moći za naše zdravlje, ovo potvrđuju mnogobrojna naučna istraživanja. Naime, vitamini ili minerali neće sprečiti nastanak bolesti, osim ako ih ne uzimaju ljudi kojima je dijagnostikovan njihov deficit u organizmu.
Dijetski suplementi služe kao dodatak redovnoj ishrani kako bi se poboljšalo opšte stanje organizma. Naravno, od godina, pola, stila života i psihofizičkog zdravlja zavise i potrebe za njima. Evo koje suplemente možete koristiti:
Matični mleč – poznatiji kao prirodni eliksir mladosti. Sadrži vodu, visok procenat aminokiselina, monosaharide, masne kiseline, vitamine B i C, minerale, prirodne enzime itd. Preporučuje se muškarcima i ženama iz više razloga: rešava problem neplodnosti, lošeg imuniteta i hroničnog umora. Matični mleč se može uzimati u različitim varijantama: kao prah, u vidu kapsula, tableta ili sa medom. Na vama je da saznate koji od tih načina vam najviše odgovara.
Cink, magnezijum i selen se prvenstveno smatraju „muškim“ mineralima jer se njihovim konzumiranjem povećava plodnost muškaraca. Cink pogoduje i ženama pošto smanjuje mogućnost spontanog pobačaja. Preporučene dnevne doze ovih minerala za muškarce su 30mg, 300mg i 55mcg-200mcg, respektivno.
Hrastova sjajnica – poznatija kao pečurka besmrtnosti ili hiljadugodišnja pečurka. Godišnja prodaja od preko dve milijarde dolara najbolje govori u prilog njenoj širokoj rasprostanjenosti. Pomaže kod alergija, nesanice, anksioznosti, hipertenzije, raka dojke i prostate i poboljšava funkciju jetre. Takođe, pozitivno deluje kod imunoloških, kardiovaskularnih i neuroloških bolesti, ali daje i efekte u kontroli šećera i holesterola u krvi.
Kalcijum, vitamin D, omega 3-masne kiseline i probiotici su suplementi neophodni nežnijem polu.
Kalcijum, pored jačanja kostiju, odličan je i za prenos nervnih signala. Preporučena dnevna doza damama između 19 i 50 godina je 1000 mg.
Vitamin D igra bitnu ulogu u prevenciji raka debelog creva, dojki i dijabetesa. U ovim letnjim mesecima preporuka je uneti 1000 jedinica dnevno, a u zimskim mesecima duplo više.
Visok nivo omega 3 kiselina sprečava upale, dijabetes, srčane bolesti i kancer. Preporuka je unositi 1-2gr dnevno i to sa ribljim uljem uz hranu koja ga apsorbuje. Pažljivo sa ovim suplementom – ne smete uneti više od 3gr dnevno!
Budite oprezni sa vitaminom C
Tablete vitamina C uglavnom su neškodljive. Ipak 200 mg i više može povećati rizik od kamena u bubregu. Potpomaže zaceljivanje rana, ojačava vezivna tkiva i održava ćelije zdravim. Uprkos tome, nema dokaza da je koristan i u vidu suplemenata.
Postoje istraživanja, sprovedena na više hiljada muškaraca, koja ukazuju na vezu između unosa veće količine suplemenata i pojave kamena u bubregu. Dodatan unos vitamina C nije potreban ako jedete dovoljno voća i povrća.
Ne preterujte ni sa vitaminom E
Nalazi se u orašastim plodovima, kvascu, pšenici i uljima. Ključan je za zdravlje ćelija. Poželjna dnevna doza iznosi tri do četiri miligrama.
Hrana bogata vitaminom E štiti od bolesti srca, ali nema dokaza da to čine i vitaminski suplementi. Smatra se da preterani unos tog vitamina povećava rizik od srčanih oboljenja i raka prostate.
Što se probiotika tiče, poželjno je uzeti jednu kapsulu ujutru. Dobre bakterije pomažu kod probavnih smetnji, grčeva, dijareje, bolova u stomaku, sprečavaju prehlade, ali i jačaju imunitet i povećavaju otpornost na svakodnevni stres.
Generalno, dijetalni suplementi se uzimaju s ciljem da podignu energiju, uspore starenje, smanje rizik od hroničnih oboljenja. Nisu garancija dobrog zdravlja.