Ta je pomisao uznemirujuća ako se setimo koliko šećera, masti i belog brašna skrivenih u gotovim jelima konzumiramo svaki dan. Vreme je da promenimo loše navike koje smo stekli u protekle tri decenije i da počnemo jesti kako bismo poboljšali zdravlje, a ne naškodili mu!
Dva su područja koja svi mi moramo savladati kako bismo doprineli poboljšanju zdravlja.
1. Reagovati na odgovarajući način na napade gladi.
2. Uspostaviti dobar odnos ‘masti’ u ishrani.
Zanemarimo li ova dva područja, težina se može povećati i zdravlje narušiti.
Bez obzira da li bi trebalo da izgubite na težini, održati težinu ili dovesti svoje telo u bolju formu – neprikladne prehrambene navike mogu ugroziti i vaše najiskrenije napore.
Ako je hrana lepljiva i slatka, pripremljena sa šećerom i zasićenim mastima, tada je smete jesti samo retko. Može li se isto reći za ukusnu činiju jagoda ili sočnu slatku pomorandžu? U čemu je ovde problem, zašto radije odabiramo kolače i čokoladu, a ne najbolje stvari koje nam nudi priroda? Ne patite li od ozbiljnog poremećaja ravnoteže glikoze, jedan od razloga može biti činjenica da su slatkiši snažno povezani s našim detinjstvom, u kome su poslastice često bile nagrada za dobro ponašanje ili su korišćeni kao uteha kada smo se osećali tužno.
Naše će pamćenje automatski povezati slatku hranu s nagradom ili utehom. Parče čokolade ili mekano pecivo koje pojedete u trenu usred poslepodneva ispunjenog stresom moglo bi značiti da nagrađujete sami sebe za naporan posao!
Mislite li da je moguće koristiti slatkiše kao „nagradu“ ili utehu i želite li se osloboditi te navike, jednostavno se prisetite da debljanje NIJE nagrada.
A zatim smislite nagradu koja nije hrana!
